Мигрена је једна од најчешћих главобоља. Јавља се у нападима, између којих нема тегоба. Процењује се да 12% одраслих болује од мигрене, највише у четвртој и петој деценији живота. Жене три пута чешће обољевају од мушкараца. Први напад је најчешће између 15. и 25. године. У старијем добу напади се проређују и слабе, или скроз престају.

Узрок мигрене није у потпуности познат, а спада у примарне главобоље. Појаву мигрене могу испровоцирати психички стрес, недостатак сна, исцрпљеност, промјене надморске висине, хормонске промјене (честа појава у вријеме, те непосредно прије или послије менструалног крварења), храна богата серотонином (чоколада, ораси, црно вино, стари сир), кофеин, конзерванси и адитиви у храни. Постоји и генетска предиспозиција.

Типични мигренски напад траје од 4 часа до максимално 3 дана. Бол је типично пулсирајућа, у 2/3 случајева боли пола главе (али не обавезно увијек иста половина), бол је умјерено јак до врло јак. Физичко оптерећење појачава бол. Пропратни симптоми се подносе исто толико тешко као и сам бол: мучнина, повраћање, те преосјетљивост на свјетлосне, звучне и мирисне дражи. Код неких људи нападу претходи тзв. аура. Најчешће су то видне сензације, свијетлеће тачкице или концентрични кругови, али могу бити и трнци, жмарци, па и слабост појединих група мишића. Аура претходи нападу 10-20 минута, највише један сат.

Обавезан је преглед и праћење од стране неуролога. Третман мигрене се састоји у избјегавању провокативних фактора, терапији самих напада и профилакси напада. Психофизичка релаксација, избјегавање хране богате серотонином, редовност, свакодневна умјерена физичка активност. Постоји и психотерапија бола. Лијекови који се користе у терапији напада су тзв. ерготамин и триптанин (Суматриптан, назални спреј), али и, у најскорије време показано, једнако корисна ацетилсалицилна киселина и други анлгетици из групе нестероидних антиинфламаторних лекова (Парацетамол). Изузетно је важно лијек узети у самом почетку бола или ауре. Одлука о узимању лијекова који превенирају нападе (Пропранолол, Флунаразин, неки трициклични антидепресиви и неки антиепилептиц) зависи од честоће напада, дужине напада и постојања пратећих неуролошких испада.