Дом здравља Бијељина, Српске Војске 53 +387 55 415 111
Добродошли   на званичну презентацију Дома здравља Бијељина
Претрага:   
  
Штетни ефекти повишене спољашње температуре

 

Спектар синдрома који настаје под дејством повишене спољашње температуре и влажности ваздуха чине сунчаница, топлотна синкопа, топлотни грчеви, топлотна исцрпљеност и топлотни удар. У љетњем периоду велика је учесталост сунчаних опекотина, алергија, тровања храном, дехидратације, уједа инсеката и животиња, повреда, инфекција, прехлада, итд.


Сунчаница настаје излагањем главе, а посебно потиљка, утицају сунчеве топлоте. При директном дејству сунчевих зрака на незаштићену главу највећи дио топлотне енергије апсорбује се у кожи и костима главе, док мањи део изазива оток можданице и мозга. Сунчаница је нарочито опасна за људе свијетле пути, као и оне који се нису прилагодили јачем и дужем дејству сунчевих зрака, који су без косе, чија глава није заштићена (капе, сламнати или платнени шешири широких обода, мараме).
Симптоми сунчанице настају у првих 24 часа након дужег задржавања на сунцу. Лако су препознатљиви и могу се испољити као: главобоља, вртоглавица, лелујање, несвјестица и мучнина. Кожа је црвена, топла и сува. Особа је узнемирена, убрзаног дисања и пулса због наглог пораста температуре (39-40°C). Након ових упозоравајућих знакова, убрзо настају зујање у ушима, проблеми са видом и малаксалост - а у тешким случајевима особа је омамљена, раширених зјеница, да би на крају настала топлотна синкопа.
Прва помоћ се мора пружити веома брзо. Особу смјестити у хладну, добро провјетрену и климатизовану просторију и раскомотити је. Уколико је тјелесна температура изнад 39,5°C смјестићемо болесника у каду са хладном водом. У блажим случајевима стављати хладне облоге или врећице с ледом на потиљак и главу. Најефикасније је особу покрити мокрим, хладним чаршафом. Особу која бунца не смијемо оставити саму, без надзора. Свјеснима се могу дати хладна (не ледена) пића, али никако кафа или алкохол. Са хлађењем престати када се тјелесна температуре врати на нормалу.
Препорука: Носити капе, качкете, мараме, сламнате или платнене шешире широког обода који штите од директног утицаја сунца. Особе које на сунцу бораве дуже времена (нпр. у вријеме пољских радова) требају расхлађивати косу, главу и потиљак водом, и пити довољно хладне течности како би расхладили тело изнутра.

Топлотна синкопа представља нагли губитак свести и последица је излагања сувише великој топлоти. Кожа је хладна и влажна, пулс једва пипљив, крвни притисак снижен.
Прва помоћ особу поставити у водораван положај у хладовини гдје има струјања ваздуха и дати хладне напитке.


Топлотни грчеви одликују се нагло насталим болним грчевима у мишићима трбуха и екстремитета. Настају због губитка соли знојењем при тешком физичком раду на високој спољашњој температури.

Симптоми: Особа је свјесна, нормалне тјелесне температуре, хладне и влажне коже. Чести су мучнина и повраћање.

Прва помоћ -смјестити особу у хладну просторију и дати да пије слану течност (1 кафена кашичица кухињске соли растворена у води или воћном соку). Не масирати мишиће захваћене грчевима. Избјегавати физичку активност током најмање 12 часова.

Топлотна исцрпљеност: Најчешћи је поремећај, а настаје дуготрајном изложеношћу организма физичким напорима у топлој и влажној средини. Углавном се јавља код особа које се јако зноје, а због недостатка соли, губитка течности или комбинације оба ова фактора.

Симптоми: осјећај жеђи, умор, слабост, мучнина, главобоља, могуће је повраћање, вртоглавица, дезоријентација, убрзан рад срца, снижен крвни притисак, брзо и површно дисање, мишићни грчеви, влажна и хладна кожа, блиједе до пепељасто сиве боје, смањеног излучивања мокраће, делиријум, психоза или кома.

Прва помоћ: Потребно је спријечити даљу изложеност тијела утицају високе температуре околине. Особу смјестити у хладну, добро провјетрену и климатизовану просторију и раскомотити је. Примјенити оралну рехидрацију са течностима које садрже доста соли (слана течност, безалкохолни и негазирани напици).


Топлотни удар представља стање опасно по живот и настаје у условима повишене спољашње температуре и високог процента релативне влажности ваздуха као и прегријаности и дуготрајног мишићног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до отказивања терморегулаторних механизама и у року од 10-15 минута тјелесна температура може достићи и преко 42°C. Својствен је млађим особама, нарочито спортистима, војницима и физичким радницима које се дужи временски период излажу физичким активностима у јако топлој и влажној средини. Сувише стегнута обућа, тијесна и уз тијело припијена одјећа, превише закопчана - јесу фактори који помажу настанак топлотног удара.

Симптоми: су малаксалост, вртоглавица, несвестица, главобоља. Слиједи телесна температуре преко 42°C, поремећај свијсти до коме, престанак знојења, сува, зажарена кожа, сјајне очи, отежано дисање, убрзан срчани рад, низак крвни притисак. Као компликације могу се развити конвулзије, едем мозга, крварење у мозгу, инфаркт срца, запаљење плућа, оштећење јетре итд.

Прва помоћ особу изнијети из термички неповољне средине и ослободити одјеће и обуће. Цијело тијело обавити хладним влажним чаршафима, испрскати хладном водом или смјестити у каду са хладном водом, а тијело изложити струјању хладног ваздуха. Свјесној особи дати хладне напитке, али не кафу или алкохол. При паду тјелесне температуре испод 38°C престати са расхлађивањем. Позвати хитну медицинску помоћ ради даљег збрињавања и транспорта до референтне здравствене установе. Не остављати особу без надзора, едуковани грађани примјениће у случају потребе основне реанимационе мере до доласка екипе ХМП.

Препорука: По спарној врућини носити лаку, отворену обућу, лагану, раскопчану одећу и заврнуте рукаве.


Сунчане опекотине Могу се манифестовати као јако и болно црвенило коже или равномјерно распоређени пликови на мјестима гдје је сунчева свјетлост најјаче и најдуже дјеловала. За појаву сунчаних опекотина одговорно је подневно сунце те треба поштовати забрану сунчања у периоду од 11-16 часова.

Прва помоћ кожу расхлађивати и локално примјенити Шаљићев лосион против опекотина, Јекодерм, Хипергел и сл..

Откако је почетком седамдесетих година препланулост постала статусни симбол љепоте, медицински стручњаци упозоравају на опасности које доноси претјерано излагање сунцу. Прекомјерно излагање сунцу и његовим штетним ултраљубичастим (УВ) зрацима годинама је познато као један од главних узрока настанка рака коже и других болести. Оштећењу коже УВ зрацима додатно придоносе и глобално загријевање, појава озонских рупа и појачано сунчево зрачење. Првенствено треба водити рачуна о типу коже, а то значи да особе блиједе пути, јако свијетлих очију и риђе косе треба да су посебно опрезне. Дјеловањем на ћелије коже УВ зраци могу довести до развоја алергије на сунце, убрзаног старења коже, губитка еластицитета, а у крајњем случају и до рака коже. Према бројним истраживањима, директно су одговорне и за настанак најозбиљније врсте рака коже - меланома. Зато особе са великим бројем младежа морају бити посебно опрезне приликом излагања сунцу.

Осим штетних утицаја сунца на нашу кожу, треба напоменути и његово позитивно дејство на организам. Под утицајем сунчевих зрака у нашем организму ствара се нама потребан Д витамин, који утиче и на расположење јер активира синтезу серотонина, хормона задовољства и доброг расположења. УВ зрачење као вјештачки извор зрачења користи се у терапији (фототерапија) различитих кожних болести, нпр. псоријазе, атопијског дерматитиса, контактног алергијског дерматитиса, а у комбинацији са неким лијековима за лијечење одређених типова лимфома коже. Дакле, УВ зрачење нам може бити и од помоћи ако знамо како да га користимо, ако поштујемо савјете стручњака, и ако се умерено излажемо сунцу. Реуматичарима се препоручује вјежбање и сунчање на топлом пијеску, а мазање љековитим блатом је увек благотворно.




<< Назад
 
Вијести





Вријеме