Алергија представља поремећај у функционисању имунолошког система. Организам алергичне особе прекомјерно реагује на неку специфичну, иначе нешкодљиву супстанцу, или више њих, из нашег природног окружења (реакција преосјетљивости тип I ).Такве материје, које иначе нису штетне, називају се алергенима. Алергени могу да изазову алергијску реакцију и онда када су присутни у веома малој концентрацији.

Дакле, алергија је узрокована реакцијом властитог имунолошког (одбрамбеног) система, који иначе штити тијело од разних обољења тако што ствара антитијела против бактерија, вируса и других штетних микроорганизама. Међутим, код особа склоних алергијама, имунолошки систем реагује прејако и покушава да заштити организам од иначе нешкодљивих материја које се налазе у природи, стварајући антитијела и против њих.

Код особа које нису алергичне, имунолошки систем при првом контакту "запамти" алергене као материје које нису штетне и "не предузима ништа" при поновљеним контактима са њима. Код алергичних особа имунолошки систем бурно реагује, као да се ради о инфекцији, и тако настају симптоми алергије.

Најчешћи алергени су: полен, храна (кикирики, јаја, соја, кравље млеко, плодови мора), убод инсекта, лекови, латекс, гриње, животињске длаке.

Симптоми и знаци алергијске реакције

Алергијска реакција се може догодити одмах или пар сати након контакта са одређеним алергеном и може се манифестовати веома различитим симптомима и знацима.

Симптоми и знаци алергије могу бити локални - на примјер, оток и свраб узроковани убодом пчеле, или општи, када се манифестују на цијелом ораганизму истовремено. Могу варирати од благих, до тешких и по живот опасних. Они се могу испољити на различитим органима и органским системима:

• Кожа: црвенило, свраб, уртикарија, екцем, оток лица, свраб и сузење очију;
  Дисајни путеви: појачана секреција из носа, кијање, кашаљ, промуклост, отежано дисање, бронхоспазам;
• Гастроинтестинални систем: мучнина, повраћање, болови у стомаку, пролив, тешкоће са гутањем;
• Кардио-васкуларни систем: слабост, малаксалост, бљедило, несвјестица, пад крвног притиска, убрзан рад срца.

Анафилакса је најтежа форма алергијске реакције. Може се јавити при првом или при поновљеном контакту са алергеном. Увек захвата два или више органских система, често са смртним исходом усљед престанка дисања и циркулаторног колапса.

Лијечење алергије

Свака врста алергије лијечи се на другачији начин. У лијечењу се користе кортикостероиди и антихистаминици, у различитим облицима и дозама. У најтежој форми алергијске реакције даје се и адреналин.

Најважније је, кад год је то могуће, избјегавати контакт са алергенима. Када се јави било која врста алергије, потребно је одмах јавити се свом лекару или фармацеуту, а терапију користити тачно по њиховом упутству.

Хипосензибилизација је један од начина лијечења алергија. То је облик имунотерапије којим се постиже смањивање преосјетљивости на поједине алергене давањем "вакцине" против алергена, узрочника алергије, уз прогресивно слабљење имунолошког одговора. Такав третман може или смањити осетљивост, или је потпуно елиминисати. Спроводи се у специјализованим здравственим установама.

Особе склоне бурним алергијским реакцијама требало би увијек да имају код себе адреналин у облику ауто-ињектора, који се може набавити у боље снабдјевеним апотекама, а који и немедицинско особље може примјенити када постоји потреба за њим.

У случају најтеже форме алергијске реакције- анафилаксе- потребно је:
одмах прекинути контакт са алергеном, ако је могуће.

Након тога:

1. Дати једну дозу адреналина, уколико вам је доступан (ауто-ињектор)
2. Позвати 124
3. Обезбиједити да болесник несметано дише
4. Скинути тјесну одјећу
5. Ако је пацијент хипотензиван (има низак артеријски притисак), поставити га у лежећи положај са благо подигнутим ногама уколико нема тешкоћа са дисањем
6. Ако се стање не поправи након 10-15 минута дати другу дозу адреналина,
7. Ако је пацијент без свести и не дише, започети оживљавање по упутствима које ћете добити од диспечера Службе хитне медицинске помоћи.

Ако сте дали адреналин прије доласка екипе хитне медицинске помоћи, потребно је:

• Да особа лежи са благо подигнутим ногама до доласка екипе хитне помоћи
• Прекрити болесника ћебетом
• Ако повраћа - поставити га у бочни положај (кома положај)
• Не давати течност болеснику.

За све недоумице и дилеме код појаве алергијских реакција или сумње на њих, можете се јавити у Службу хитне медицинске помоћи Дома здравља Бијељина.