Дом здравља Бијељина, Српске Војске 53 +387 55 415 111
Добродошли   на званичну презентацију Дома здравља Бијељина
Претрага:   
  
Улога доктора породичне медицине у комплетирању медицинске документације приликом упућивања осигуран

Право осигураника на оцјену радне способности односно право на инвалидску пензију потиче из Устава односно Закона о пензијско-инвалидском осигурању који је од основне верзије објављене у Службеном гласнику Републике Српске бр 32 од  22 септембра 2000.године више пута  допуњаван (Сл.гл РС 40/00 , 37/01 ,32/02 , 47/02 ,110/03 , 7/05).

Њиме су дефинисана права осигураника а детаљно упутство   о  припреми осигураника коју спроводи љекар породичне медицине дато је посебним упутством објављеним у Службеном гласнику Републике Српске бр.60 од 2 јула 2004 године. Њиме је у потпуности овлаштен љекар породичне медицине да припреми осигураника за излазак пред инвалидску комисију.
       Оцјена радне способности је комплексна и у добром дијелу зависи од адекватне и потпуне медицинске документације коју обезбједјују здравствене установе . Овим упутством се прописује неопходна медицинска документација односно начин попуњавања одговарајућих образаца који су прописани Правилником о оцјењивању радне способности у пензијско-инвалидском осигурању.
         Правилник уредјује(  Сл глРС 84/2002):
-који органи су надлежни за утврдјивање инвалидности  осигураника
-,утврдјивање тјелесног оштећења ,
 -  потребе за помоћ и његу другог лица ,
 -неспособност за привредјивање и неспособност за самосталан живот и рад,
-  прописује поступак за рад ових органа и потребну медицинску и другу документацију за оцјену радне способности
-,обрасце који се користе у поступку оцјене радне способности
и друга питања од којих зависи остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.
          Оцјена радне способности се мозе вршити на
-    ЛИЧНИ  захтјев  осигураника ,
-    на захтјев радне организације
-     и на захтјев здравствене организације( уколико је осигураник дуже од годину дана непрекидно на боловању а излијечење није извјесно).
    Оцјену радне способности врше стручни радници Фонда за пензијско инвалидско осигурање РС. Оцјена радне способности врши се давањем Налаза оцјене и мишљења од стране органа вјештачења.Али то је крај једног дугог процеса.
      Да кренемо од почетка од права регулисаних Законом о пензијско инвалидском осигурању.
     Законом је регулисано да је пензијско инвалидско осигурање обавезно те да права из овог закона не могу ЗАСТАРЈЕТИ.
(Осигураници често мисле да ова права имају само док су у радном односу и да их губе са престанком.)
     Да појасним сви бивши запосленици који тренутно нису у радном односу а на бироу су имају право на оцјену радне способности ако испуњавају неке основне услове у погледу дужине пензијског стажа и здравственог стања.
     Под пензијским стажом се у смислу Закона подразумијева вријеме које  је осигураник провео на раду послије навршене 15.године живота( тада се стиче пословна способност).  
      На неким радним мјестима стаж се рачуна са увећаним трајањем и то код 1.осигураника који имају Тјелесно Оштећење веће од 70%   
2. РВИ од И-ВИ групе
3. ЦИ     од И-ВИ групе
4.слијепа лица, особе обољеле од неуромускуларних обољења (мултипла склероза, церебрална парализа и сл.)
5.особе које имају право на новчану накнаду за његу и помоћ за вријеме радног односа.( без обзира на проценат тјелесног оштећења).
   Ако је РВИ остварио статус на основу повредјивања на ратишту а има радног стажа он има право и на инвалидску пензију и Т.О.( тјелесно оштећење)по основу радног односа без обзира што је већ остварио неко право као РВИ (што многи осигураници не знају поготово ако више нису у радном односу тако да има осигураника који ни до  данас нису остварили своја права из пензијско инвалидског осигурања иако је прошло  више од десет година од завршетка рата.)
     Бенефицирани радни стаж се рачуна на  радним мјестима са посебно тешким условима рада(регулисано посебним законом) гдје се на примјер за 12 мјесеци радног стажа пише 15 мјесеци.
  Посебан стаж- за учешће у ратним дејствима рачуна се стаж двоструко( исто регулисано посебним прописима.)
   Под оцјеном радне способности се подразумијева да ли код осигураника постоји или не постоји ИНВАЛИДНОСТ
                        ШТА ЈЕ ТО ИНВАЛИДНОСТ?
       ИНВАЛИДНОСТ код осигураника постоји(  у смислу овог закона) када се утврди да је код њега због трајних промјена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу , повредом ван рада или болешћу , које се НЕ МОГУ отклонити ЛИЈЕЧЕЊЕМ или МЈЕРАМА МЕДИЦИНСКЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ , настао ГУБИТАК или СМАЊЕЊЕ СПОСОБНОСТИ ЗА РАД  на радном мјесту на којем је био распоредјен на дан оцјењивања радне способности( у даљем тексту: СВОЈ ПОСАО ).
      СМАЊЕЊЕ СПОСОБНОСТИ ЗА РАД постоји када осигураник са радним напором који не угрожава његово здравствено стање може са или без преквалификације или доквалификације да ради на другом радном мјесту са пуним радним временом( у даљем тексту :ПРЕОСТАЛА СПОСОБНОСТ ЗА ДРУГИ ПОСАО ).
     ГУБИТАК СПОСОБНОСТИ ЗА РАД код осигураника постоји када се утврди да осигураник ТРАЈНО НИЈЕ СПОСОБАН за свој посао нити  за други посао са пуним радним временом, са или без преквалификације или доквалификације.
     ИНВАЛИДНОСТ код лица која на дан подношења захтјева за остваривање права није имало својство осигураника ( у смислу да нису у радном односу) постоји када се утврди да код њега због трајних промјена у здравственом стању, проузрокованих повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лијечењем или мјерама медицинске рехабилитације, постоји НЕСПОСОБНОСТ ЗА ПОСАО КОЈЕ ЈЕ ОБАВЉАЛО НЕПОСРЕДНО ПРИЈЕ ПОСЉЕДЊЕГ ОСИГУРАЊА( задњег запослења).

        Услови за стицање права на инвалидску пензију( поднаслов)
        Право на инвалидску пензију имају осигураници:
1.код којих је настао губитак способности за рад
2.тзв. пензија по сили закона-.осигураници код којих је утврдјена преостала способност за рад уз претходну  преквалификацију или доквалификацију али му се не обезбједјује право на доквалификацију или преквалификацију  зато што је на дан настанка инвалидности старији од 55 година(мушкарци) односно 50 година(жене).
3.Осигураници стичу право на инвалидску пензију , ако је инвалидност проузрокована повредом на раду  или професионалном болешћу без обзира на дужину пензијског стажа.
4.Ако је инвалидност проузокована повредом ван рада или болешћу , под условом да има тзв.ГУСТИНУ СТАЖА( под условом да има навршен пензијски стаж који покрива најмање једну ТРЕЋИНУ његовог РАДНОГ ВИЈЕКА ).
      Као РАДНИ ВИЈЕК  узима се период од навршене 20.године живота осигураника до дана кад је код њега настала ИНВАЛИДНОСТ стим што се тај период рачуна само у ПУНИМ ГОДИНАМА.( за ССС)
   ЗА ВШС то је период од навршене 23.године живота а за ВСС од 26.године живота.
    ПОВРЕДОМ НА РАДУ сматра се свака повреда осигураниука проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дјеловањем, повреда проузрокована наглим промјенама положаја тијела, изненадним оптерећењем тијела или другим промјенама физиолошког стања организма,ако је таква повреда узрочно везана за обављање послова на одредјеном радном мјесту, односно за дјелатност по основу које повриједјено лице има својство осигураника по закону.
     Да би се признала повреда на раду потребно је у року од 24 сата од настајања повреде попунити озљедни лист, обавијестити инспекцију заштите на раду и друго( у складу са прописима о заштити на раду).
    ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ су одредјене болести које су код осигураника настале као посљедица дужег непосредног утицаја процеса рада и услова рада на одредјеним пословима и дјелатностима( нпр.тровање бензеном у индустрији обуће, тровање тетраетилоловом код радника на бензинским пумпама,вибрациона болест код сјекача моторком, хепатитис код здравствених радника).
   ЛИСТУ професионалних болести и послова на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима утврдјује министарство надлежно за послове пензијско инвалидског осигурања.
   Оцјену радне способности врши орган вјештачења у првом степену и орган вјештачења у другом степену( оцјену врше љекари специјалисти посебно едуковани за оцјену радне способности).
   Орган вјештачења у првом степену даје Налаз, оцјену и мишљење кад се оцјена радне способности врши поводом захтјева за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.
 Орган вјештачења у другом степену врши ревизију Налаза, оцјене и мишљења првостепеног органа вјештачења и даје Налаз ,оцјену и мишљење када се оцјена радне способности врши поводом жалбе против рјешења  о остваривању права у другом степену ( значи поступак се води као управни спор тј жалба одлаже рјешење).
    Налаз оцјена и мишљење органа вјештачења подлијеже контроли-РЕВИЗИЈИ коју врши орган накнадне контроле  РЕВИЗОР(доктор медицине специјалиста са најмање пет година искуства на пословима оцјењивања радне способности у пензијском и инвалидском осигурању)
   .На захтјев РЕВИЗОРА орган вјештачења је дужан да у року од 8 дана отклони уочене недостатке( налаз првостепеног органа непотпун, нејасан , недовољно образложен, или да је неправилно оцијењена радна способност)

         Упућивање на оцјену радне способности

     Одредбом члана 38. став 1 Закона о здравственом осигурању прописано је да је доктор медицине дужан да раднике са потребном медицинском документацијом упути надлежном органу  за оцјену радне способности према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, у случају дужег трајања привремене неспособности,а најкасније до истека једне године непрекидне неспособности за рад.
  Под медицинском документацијом која се подноси служби Фонда за пензијско и инвалидско осигурање-надлежној филијали уз захтјев (образац П-1) са извјештајем и мишљењем здравствене организације(образац П-2) подразумијева се: отпусна листа или препис историје болести болнице у којој се осигураник лијечио  или испитивао, специјалистички налази  и дијагностички тестови, као и лабораторијски налази.
    НАЧИН ПОПУЊАВАЊА ОБРАЗАЦА-
Извјештај са мишљењем здравствене установе( образац П-2) исписан писаћом машином, треба да садржи:
-    личне податке
-    исцрпну здравствену анамнезу која даје увид у почетак, ток и трајање тегоба на које се осигураник жали, исцрпан и прецизан објективни љекарски налаз, по системима и органима,
-    детаљан налаз главног обољења-дијагнозу( шифра по МКБ-10 ревизија са подгрупом обољења),
-    исцрпну дијагнозу других обољења од утицаја на радну способност,
-    ближе податке о спроведеном лијечењу и резултатима лијечења,гдје треба дати и податке о времену проведеном на амбулантном и болничком лијечењу,односно боловању.( Главна болест је она болест која сама или претежно проузрокује инвалидност.У случају да постоје двије болести подједнаког негативног дјеловања на  радну способност, главна је она која има лошију прогнозу.
-    Друге болести које утичу на губитак јесу оне које, појединачно или удружено , појачавају неповољно дјеловање главне болести на радну способност.)
-    МЕДИЦИНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА- која је потребна за верификацију дијагнозе главне болести, неопходно је да садржи податке:
-    О почетку болести или повреде, односно узроку и околностима под којима је болест или повреда настала,
-    О току лијечења(амбулантно или стационарно) осигураника, са назнаком дана од којег се лијечио, под којим дијагнозама и са каквим успјехом, као и дужину непрекидног боловања-привремене спријечености за рад,
-    О току медицинске рехабилитације, са назнаком установе у којој се осигураник рехабилитовао,временском раздобљу у којем је обављена рехабилитација и успјеху рехабилитације,
-    О садашњем здравственом стању, а посебно податке о:
-    а) врсти анатомског оштећења,
-    б) функционалном оштећењу,
-    в) прогнози болести.
     Медицинска документација потребна за верификовање других болести које утичу на инвалиднсот треба само да докаже садашње стање,тј стање анатомског и функционалног оштећења и не смије бити старија од 6 мјесеци.
      Подаци наведени у претходним пасусима утврдјују се на основу:
-отпусне листе или преписа историје болесту здравствене установе у којој се осигураник лијечио , које морају садржавати податке о свим налазима и извршеним прегледима,
-специјалистичких налаза на прописаним обрасцима, а осим утврдјене дијагнозе, морају бити описане и анатомске и функционалне промјене утврдјене приликом специјалистичког прегледа,
-дијагностички тестови(ЕКГ,ЕМГ,спирометрија,БМ сцинтиграфија, налаз ендоскопије),резултата свих других дијагностичких поступака на основу којих је верификована дијагноза болести као и лабораторијских налаза.
Уз опис приложити налазе и резултате дијагностичких процедура( ЕКГ трака,ЕХО снимак и др.)
Код осигураника чија професија захтјева посебне психофизичке способности, као и у случају повреда на раду, потребна је и допунска документација, и то:
-код професионалних обољења обавезно се прилаже експертиза надлежне здравствене установе, из које треба да се види да ли је професионално обољење утврдјено у складу са Листом професионалних болести и по методологији за утврдјивање професионалних обољења,
-код возача професионалаца неопходно је приложити одлуку посебно овлашћене комисије за оцјену возачких способности код возача професионалаца и рјешење МУП-а о одузимању возачке дозволе,
-код повреде на раду у претходном поступку треба расправити и утврдити околности повредјивања и приложити одговарајућу документацију о природи повреде и лијечењу те повреде.
Медицинска документација која се прилаже је:
a)    ОПШТА МЕДИЦИНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Лабораторијске, специјалистичке и друге налазе на основу којих љекар даје своје мишљење, потребно је цитирати-УПИСАТИ у Образац П-2, и уз образац приложити сву изворну и оригиналну медицинску документацију.
Налази који поткрепљују податке о здравственом стању због кога се осигураник упућује на оцјену не могу бити старији од шест мјесеци, изузев налаза који указују на друга стања релевантна за оцјену радне способности без обзира на старост.
     Сва приложена медицинска документација треба да буде написана на прописаном обрасцу, овјерена печатом здравствене установе и љекара, са уписаним датумом издавања ,бројем протокола и здравственог картона установе која га је издала.
    Поред потписа ординирајућег доктора ( породичног љекара) Образац П-2 овјерава својим потписом Комисија здравствене установе која даје своју сагласност да је медицинска документација потпуна  и довољна за оцјену радне способности.
b)    СПЕЦИЈАЛИСТИЧКА МЕДИЦИНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Под овом документацијом подразумијева се документација која објективним претрагама доказује функционално стање појединих органа или система.
  Ова документација уписује се на обрасцу П-2 под  „б) остала документација отпусна листа, специјалистички и други налази.“
   Постоји обавезни минимум медицинске документације неопходан за верификацију дијагнозе( значи да би ИК признала неку болест као УЗРОК ИНВАЛИДНОСТИ тачно је прописано за сваку болест који су налази и какви потребни да би са на основу тога признало неко право осигуранику ако буде времена на једном или више примјера ћемо ово појаснити) према ВРСТИ ОБОЉЕЊА.Само ћу навести области:
1.  Болести и повреде ЦНС-а
2.  Болести и повреде кичменог стуба,кичмене мождине екстремитета и периферног нервног система
3.  Болести и повреде органа вида
4.  Болести и повреде уха,грла и носа
5.  Обољења и повреде респираторног система
6.  Обољења и повреде кардиоваскуларног система
7.  Обољења и повреде гастроинтестиналног траката
8.  Бубрежни и мокраћни путеви
9.  Гинеколшка обољења
10.Ендокрина обољења и болести метаболизма
11.Обољења крви и крвотворних органа(хематолошка обољења)
12.Професионалне болести
    У случају да осигураник одбија да из неког разлога( страх, материјалне могућности,недовољна мотивисаност) обави неку дијагностичку процедуру или инвазивну-терапеутску методу , може се на оцјену радне способности упутити са постојећом мед. документацијом уз напомену да је одбио предложени преглед или захват.( нпр.неће да оперише кичму иако му је то савјетовано и предложено.)
     ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ:

     Када се покрене поступак за остваривање права по основу инвалидности уз образац П-2, обавезно се, без обзира на природу и врсту обољења, прилаже општа медицинска документација која не може бити старија од 6 мјесеци и то седиментација крви, крвна слика , шећер у крви,урин, РТГ снимак срца и плућа, ЕКГ снимак и здравствени картон са цјелокупном здравственом документацијом.
   Прије попуњавања обрасца П-2 ординирајући доктор медицине(породични љекар) затражиће од осигураника Образац П-3,(Подаци о радном мјесту) који треба да буде попуњен од послодавца код којег се осигураник налази у радном односу.
    Ако се ради о радном мјесту са посебним условима рада, треба да се доставе резултати о периодичним прегледима о стању здравља радника према ризицима из рада.
    Ако се осигураник упућује органу вјештачења након утврдјене преостале радне способности и распореда на други одговарајући посао , не попуњавају се обрасци наведени у овом упутству већ се само доставља медицинска документација која је издата од дана утврдјене преостале радне способности до дана одредјеног за контролни преглед( посебно ћемо размотрити које све оцјене може дати орган вјештачења).
    Када осигураник долази на оцјену радне способности  након завршеног допунског  лијечења и  испитивања( на захтјев ИК) попуњавају се поново сви обрасци само је медицинска документација у прилогу-ЦИЉАНА –она коју је тражио орган вјештачења( када ИК донесе оцјену ЛИЈЕЧЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ НИЈЕ ЗАВРШЕНО тражи се тачно одредјена документација).
 Уз захтјев за оцјену радне способности доставља се ( поред наведене медицинске документације) Образац П-1 који садржи:
-    Име , очево име и презиме подносиоца захтјева
-    Дан мјесец и година родјења
-    Пол
-    Број личне карте.
-    Матични и лични број
-    Својство у осигурању( нпр.није у радном односу )
-    Податке о пензијском стажу и стручној спреми осигураника
-    Адресу становања подносиоца захтјева
-    Податке о томе да ли је раније и када вршена оцјена и шта треба утврдити оцјеном –( тачно назначити шта се тражи нпр. Утврдјивање потпуне неспособности за самосталан живот и рад , тјелесно оштећење и сл)
-    Да ли постоји инвалидитет по неком другом основу ( РВИ или ЦИ )
-    Број под којим је захтјев протоколисан.
 Такодје се уз захтјев достављају:
     Подаци о радном мјесту на које је осигураник био распоредјен прије покретања поступка за остваривање права по основу инвалидности-техничко технолошке и организационе карактеристике услова рада , захтјеви у погледу физичког и психичког оптерећења , подаци о посебним условима рада и мјерама заштите на раду , попис и опис послова радног мјеста у организацији који одговарају његовој стручној спреми( Образац П-3 ).
     Налаз здравственог стања корисника пензије у погледу могућности самосталног обављања основних животних потреба тј. када је поднесен самосталан захтјев за остваривање права по другим прописима на новчану накнаду за помоћ и његу другог лица ( Образац П-4 попуњава се па треба навести таксативно шта је све садржај обрасца коме се подноси и зашто је сада пребачено на комисије при Центрима за социјални рад, како се подноси захтјев коме се предаје ко има право на тудју његу и помоћ , висина износа ).
    Ако се захтјев  за оцјену радне способности односи на утврдјивање неспособности за привредјивање или неспособности за самосталан живот и рад уз захтјев се достављају само Образац П-1 и Образац П-2.
               ПОСТУПАК ОРГАНА ВЈЕШТАЧЕЊА


     Када Орган вјештачења ( Комисија ИК) у првом степену утврди да је документација приложена уз захтјев  за  оцјену  потпуна ( ако није спис се враћа на допуну ординирајућем љекару а ако фали само један или два налаза у позиву за ИК се доставља шта се тражи још од налаза  да би докумнетација била потпуна и да комисија може приступити оцјени радне способности), упућује осигуранику ПОЗИВ ЗА ПРЕГЛЕД назначавајући мјесто, датум и час прегледа , уз напомену да може предочити и другу документацију за коју сматра да може бити од утицаја за оцјену.
       Кад осигураник приступи органу вјештачења, овај му провјерава личне податке, разматра медицинску,радну и другу документацију која се налази у предмету и врши преглед осигураника.
     Преглед осигураника се може изузетно ,обавити у његовом стану или установи у коју је смјештен, уколико је то оправдано због здравственог стања осигураника( нпр.непокретан болесник )
    На основу прегледа осигураника, медицинске и друге документације, орган вјештачења у првом степену даје Налаз,оцјену и мишљење о његовој радној способности.
       Оцјена радне способности може се, у изузетним случајевима ( малигна обољења у инфаустном стању, тешке хроничне неуромускуларне болести ... и сл.) дати само на основу медицинске документације, односно без прегледа осигураника ( на основу дискреционог права породичног љекара који познавајући случај обавезно наведе да је обрада урадјена на основу постојеће  медицинске документације и да је по њему довољна с обзиром на тежину наведеног обољења).
     НАЛАЗ,ОЦЈЕНА И МИШЉЕЊЕ- треба да буду јасни, односно да садрже елементе потребне за рјешавање о правима осигураника из пензијског и инвалидског осигурања.
Налазом ,оцјеном и мишљењем може се утврдити да:
- лијечење или  испитивање није завршено,
- не постоји инвалидност,
- постоји инвалидност - преостала способност за други посао са пуним радним временом,
- постоји инвалидност - преостала способност за други посао са пуним радним временом уз претходну преквалификацију или доквалификацију,
- постоји инвалидност – губитак радне способности ,
- постоји инвалидност – неспособност за обављање послова у пољопривредној дјелатности по основу које је осигуран,
- постоји неспособност за привредјивање,
- постоји неспособност за самосталан живот и рад ,
- постоји тјелесно оштећење,( новац се добија само ако је веће од 30%)
- не постоји тјелесно оштећење ,
- постоји опасност од настанка инвалиднсоти .
    Када се код осигураника утврди постојање инвалидности или тјелесног оштећења
обавезно се наводи УЗРОК инвалидности  или тјелесног оштећења ( болест-повреда-професионална болест).Код осигураника који нису у радном односу се наводи  да не постоји инвалидност или постоји у смислу члана 92 ( они се цијене само јесу ли или нису способни за посао који су задњи обављали ако нису то је пензија).
    Код оцјене- лијечење или   испитивање  није завршено – сматра се да нису исцрпљене све могућности лијечења и рехабилитације и у мишљењу се даје препорука о даљем лијечењу осигураника.
     Ако испитивање није завршено значи да орган вјештачења на основу расположиве медицинске документације није могао разјаснити здравствено стање осигураника даје препоруку шта од налаза треба прикупити и у року најдуже 6 мјесеци поново упутити на оцјену ако у медјувремену није дошло до излијечења.
    Код оцјене – постоји инвалидност - преостала способност  орган обавезно наводи контраиндикације за то друго радно мјесто ( нпр послије операције кичме без дизања више од 1/3 своје тјелесне тежине, без принудног положаја тијела, без сталног стајања и сједења и слично).
   У радној организацији су дужни да испоштују мишљење ИК, ( за надзор над спроводјењем  је надлежна општинска инспекција за рад и за заштиту на раду).
       У Налазу оцјени и мишљењу обавезно се наводи мишљење о потреби поновног прегледа, мјесец и годину у којој преглед треба обавити( осим код губитка радне способности).
     Уколико осигураник није задовољан оцјеном има право жалбе која одлаже Рјешење и тада на основу постојеће медицинске документације орган вјештачења у другом степену даје своје мишљење , једино у посебним случајевима код одредјених дијагноза позива осигураника на преглед.
      На Налаз другостепеног органа може се поднијети тужба редовном суду.
                                                               
                                    ФАQ (Честа питања)

   -поступак код осигураника који имају стажа у иностранству ( ЕУ)
-    поступак код осигураника који имају стажа у државама чланицама претходне Југославије
-    поступак код осигураника који су сав радни вијек провели у Федерацији БиХ а сада живе у Републици Српској( а нису били у ВРС)
-    поступак са дјецом која нису способна за самосталан живот и рад
-    да ли се обрада за ИК плаћа, да ли је нека категорија ослободјена
-    колико дуго се чека на позив, колико дуго на Рјешење
-    шта је узрок инвалидности (нпр питање оперисао сам кичму два пута а не дају ми пензију ?дијете ми има психозу нису му дали пензију зашто?Имао сам инфаркт прије три мјесеца мој доктор неће да ме обрадјује за ИК бравар сам не смијем више ништа радити физички?Оперисала сам материцу и оба јајника , имам 36 година имам ли право на  тјелесно оштећење?Остварио сам право као РВИ ако добијем пензију губим ли инвалиднину као РВИ?)
-       Важно је да пацијент схвати да  га његов љекар савјетује како ће најбоље остварити своје право из пензијско инвалидског осигурања , мада треба испоштовати жељу осигураника да му се цијени радна способност иако његов љекар можда не мисли тако.
-       Прерана обрада је у суштини губитак времена , новца, нерава, па  је осигураник фрустриран неуспјехом зато је дужност породичног љекара да му објасни његова права и да схвати суштину поступка.Тада ће бити лакше и једном и другом да сарадјујући на заједничком задатку успију.

 
Вијести





Вријеме