Дом здравља
Анкета
Да ли сте изабрали породичног љекара!
|
Степен хитности
Приоритет у збрињавању се одређује према степену – реду хитности, а не према дужини чекања. Ургентна стања која не подлијежу тријажи и захтјевају моменталну и неодложну примјену реанимационих мјера и поступака су застој срца и престанак дисања.
I СТЕПЕН ХИТНОСТИ су критично обољели и тешко повријеђени којима је потребна неодложна помоћ која, ако се правовремено укаже, има велике изгледе да спаси живот: - Сва стања без свијести; - Престанак дисања; - Одсуство пулса; - Нагло настало отежано дисање; - Нагло настао јак бол у грудима; - Нагло настао јак бол у трбуху; - Нагло настао неуролошки дефицит, једнострана одузетост екстремитета и немогућност говора; - Опсежна крварења из великих крвних судова. II СТЕПЕН ХИТНОСТИ су обољели и повријеђени којима је потребна хитна помоћ и интервенција, али се она, за извјестан, краћи период времена може одложити без бојазни од развоја штетних посљедица због тог одлагања: - Погоршања која се односе на сва хронична стања по системима; - Хронична опструктивна респираторна обољења; - Хипертензивна стања; - Интензивне главобоље; - Психијатријска стања; - Отворене и затворене повреде без израженог поремећаја свијести и без компромитованог дисања; - Остала стања. III СТЕПЕН ХИТНОСТИ су лако обољели и повријеђени чија су обољења и повреде лакше природе, не ремете виталне функције и код којих није потребна хитна медицинска помоћ већ се може одложити прослеђивањем надлежном породичном љекару. |
Вијести
Вријеме
|