Дом здравља Бијељина, Српске Војске 53 +387 55 415 111
Добродошли   на званичну презентацију Дома здравља Бијељина
Претрага:   
  
Холестерол и Триглицериди

Холестерол и триглицериди представљају два облика липида, односно масти. Без холестерола и триглицерида нема живота. Холестерол, је између осталог, потребан за изградњу ћелијских мембрана и производњу неколико елементарних хормона. Триглицериди, који представљају ланац масних киселина високе енергије, обезбеђују велики део енергије потребан за нормално функционисање ћелија. 

Који су извори холестерола и триглицерида? 

Постоје два извора ових липида: извори у исхрани, и ендогени извори (нпр, када се они производе у телу). Холестерол и триглицериди углавном се налазе у храни животињског поријекла и засићеним мастима. Ови липиди се прво апсорбују у цревима, а затим путем крвотока стижу до јетре која их прерађује. Један од главних задатака које јетра обавља јесте да се осигура да сви делови тела добију холестерол и триглицериде без којих не могу да функционишу. Јетра затим пакује холестерол и триглицериде, заједно са специјалним протеинима, у сићушна једињења која се зову липопротеини. Липопротеини улазе у крвоток и на тај начин се достављају свим ћелијама у телу. Ћелије затим из липопротеина узимају онолико холестерола и триглицерида колико им је потребно.

 Зашто се ради? 

Налаз холестерола и триглицерида се ради: 

- да покаже ниво масноћа здраве особе. То је рутински налаз који се предузима превентивно, најчешће у склопу годишњих систематских прегледа. 

- да процијене ризик од обољења коронарних артерија, посебно ако постоје други фактори ризика који упућују на срчана обољења (нпр. висок крвни притисак, пушење, дијабетес, те појава раних срчаних обољења у породици) или симптоми који наговјештавају да су срчана обољења присутна. 

- код особа са неуобичајеним симптомима који наговјештавају висок холестерол, нпр. жути масни депозит у кожи (xантхоматосис), који може означити присуство ванредних генетских обољења, која узрокују веома високе нивое холестерола у крви. 

Како се припремити? 

Ако се ради анализа масти (укупног холестерола, ЛДЛ-а, ХДЛ-а и нивоа триглицерида), онда требате избјегавати јело и пиће (изузев воде) 12 сати прије него што дате крв.

ЛДЛ холестерол се израчунва из нивоа укупног холестерола, ХДЛ-а и нивоа триглицерида. 

Како се ради? 

Овај налаз се обично изводи на узорку крви узетом из вене, а процедура траје мање од три минуте. Ниво холестерола такођер може бити одређен помоћу узорка крви узетог из прста. 

Када се узима узорак крви из вене, лаборант ће омотати елестачну траку око горњег дијела ваше руке да би се зауставио ток крви кроз вену у руци. Ово ће олакшати правилно стављање игле у вену. Испод траке вене постају веће, јер се пуне крвљу и не колабирају лако. 

Мјесто убода се очисти алкохолом и игла се уметне. Више од једног убода иглом биће потребно, ако игла није постављена тачно у вену или ако вена не може да обезбиједи довољну количину крви. 

Када је игла правилно смјештена у вену, епрувета за сакупљање крви ће бити причвршчена за иглу. Крв ће тећи у епрувету. Понекад се сакупи више од једне епрувете крви. 

Када је сакупљено довољно крви, трака око ваше руке биће уклоњена. Вата или туфер газе се постави на мјесто убода из којег је игла извучена. Притисне се неколико минута на мјесту убода, а потом се стави мали завој или фластер преко туфера. 

Какав је осјећај? 

Можда нећете осјетити ништа при убоду игле, или ћете осјетити кратак убод када игла прободе кожу. Неки људи ће осјетити бол од убода док је игла у вени. Међутим, многи не осјећају никакву бол (или осјећају мању неугодност) док је игла смјештена у вени. Колича боли коју осјећате зависи од спретности лаборанта, стања ваше вене и ваше осјетљивости на бол. 

Ризици 

Ризик од компликација, при узимању крви из вене је веома мали. На мјесту убода може се развити мала модрица. Притиском на мјесто убода, неколико минута након што је игла извађена, можете смањити ризик од настајања модрице. Веома ријетко, долази до упале вена (пхлебитис). Пхлебитис се обично третира са хладним облогама које се стављају неколико дана. 

Продужено крварење може бити проблем за људе са болестима крви. Аспирин, wарфарин (Цоумадин) и други лијековии који утичу на згрушавање крви, такођер могу изазвати продужено крварење. Ако имате проблема са крварењем или згрушавањем крви или ако узимате наведене лијеке, реците медицинском особљу прије него што вам извади крв.

 
Вијести





Вријеме