Дом здравља
Анкета
Да ли сте изабрали породичног љекара!
|
Најчешћа питања у вези холестерола
10 НАЈЧЕШЋИХ ПИТАЊА О ХОЛЕСТЕРОЛУ У КРВИ 1. Шта значи "превисока количина холестерола у крви"? За здраве особе у чијој породици није било коронарних болести холестерол у крви не би смео бити веци од 5,2 ммол/лит. Реч је о количини укупног холестерола у крви, али потребно је разликовати "користан" (HDL) од "штетног" (LDL) холестерола. Постоји само један облик молекула холестерола, али у крви молекули холестерола имају другачији пут. LDL холестерол је онај холестерол који је у LDL честицама и из њих се таложи на зидове крвних судова изазивајући артериосклерозу. Он се дакле накупља у облику артериосклерозних наслага које смањују обим и проходност крвних судова. Срећом постоје HDL честице које ублажавају те штетне појава. Оне садрже HDL холестерол. Те честице сакупљају вишак холестерола са мјеста гдје га има превише и односе га у јетру. Стога су HDL честице вриједан чистач крвних жила. 2. Када треба провијерити ниво холестерола у крви Ако особа потиче из породице у којој је било обољелих од болести као сто су срчани инфаркт, мождани удар, ако болују од сећерне болести, пуше или имају повишени крвни притисак требало би да провере ниво холестерола у 20. години живота. Ако особа нема здравствених тегоба које би могле утицати на ниво холестерола у крви, нпр. озбиљне болести јетре, бубрега или штитне жљезде, мушкарцима се препоручује провијера нивоа холестерола у крви једном у три године од 45. године, а женама једном у три године након 55. године живота (или након менопаузе). 3. Може ли повишена количина холестерола у крви узроковати инфаркт срца? Главни фактори ризика за болести срца и крвних судова, укључујући инфаркт, су повишен ниво холестерола у крви, пушење и повишен крвни притисак. То све угрожава здравље крвних судова. Опасност од инфаркта срца повећава се са повећањем броја узрочника ризика, али повишени ниво холестерола је најважнији узрочник инфаркта срца. 4. Да ли су мушкарци и жене у једнакој опасности? Захваљујући заштитном утицају женских полних хормона, естрогена, жене су у мањој опасности од болести крвних судова и срца, али само до менопаузе. Након тога прети им исти ризик као и код мушкараца, а ако имају и факторе ризика чак и већа. Мушкарци су угрозенији од жена јер мушки полни хормон тестостерон снижава ниво "корисног" ХДЛ холестерола који одстрањују масне наслага са зидова крвних судова. 5. Да ли је дебљина знак повишене количине холестерола у крви? Повишена количина холестерола у крви није увек везана са повишеном тјелесном тежином. Већина особа које болују од веома повишене колицине холестерола у крви условљено генетском - наследном предиспозицијом нејчешће су нормалне тјелесном тежине или су чак мршаве. Ипак особе са повећаном тјелесном тежином , посебно особе које вишак масног ткива имају у подручју трбуха тзв. средишња или андроидна дебљина имају повисени холестерол у крви. Масноће накупљене на том делу тела лако се покрећу и лако одлазе у јетру где из њих настају липопротеини који се претварају у ЛДЛ. Због тога ова врста дебљине (обим струка већи од 88цм, или 102цм код мушкараца), повећава опасност од артериосклерозе и болести које она узрокује, а од којих су најважније инфаркт срца и мождани удар. 6. Да ли је конзумирање маслиновог уља довољна заштита? Маслиново уље најздравије од свих уља и повољно утице на "штетни" хплестерол у крви. Ипак не пружа организму заштиту од штетног утицаја холестерола. Љекари препоручују једну касику маслиновог за једну особу при печењу, а две касике за зачињавање салата. 7. Које намирнице треба избјегавати? Претпоставља се да је код пола болесника с повишеном количином холестерола у крви узрок неправилна исхрана, код осталих генетска предиспозиција. Најбољи начин одрзавања задовољавајућег нивоа холестерола је уравнотежена, разноврсна исхрана. Неке намирнице садрже повецану колицину засићених масноћа и холестерола као јаја- зуманце, изнутрице као џигерица и мозак. Масноће зивотињског поријекла као путер, павлака, сухомеснати производи, тврди пуномасни сиреви, црвено месо такодје садрже засићене масне киселине које доводе до пораста ЛДЛ холестерола. Дакле, здрава исхрана је она у којој су заступљене све намирнице, али у којој се води рачуна о количинама тих намирница. Важно је јести доста воћа и поврћа а уместо црвеног меса рибу. 8. Да ли пилуле за контрацепцију повећавају ризик? Пилуле за контрацепцију могу утицати на пораст већ генетски условљене повишене количине холестерола у крви, али неће повисити нормалну количину холестерола код здравих жена. 9. Да ли дуготрајно узимање статина мозе бити опасно? Статини коче синтезу холестерола у јетри, а онда посредно потстичу уклањање холестерола из крви. Преписују се за љечење повишене количине холестерола у крви ако се дијеталном исхраном не постигне жељена вриједност. Лијекови из групе статина спадају медју лијекове са најмање нус појава. Једино ако болесник осијети јаке болове у мишићима треба о томе хитно да обавијести љекара. 10. Колико је повишена количина холестерола насљедна? Особе чији су отац, мајка, деда, бака, сестра или брат доживјели преурањени инфаркт срца ( за мушкарце пре 55 године, а за жене пре 65. године живота) имају повећан ризик за инфаркт срца и мождани удар. Таквим особама се препоручују редовни контролни прегледи уз мијерење крвног притиска и одредјивање холестерола у крви. |
Вијести
Вријеме
|