·         Динамичко-тродимензионални период

·         Обухвата временско раздобље о 1. до 3. године

·         Карактерише га даљи процес кортикализације, интеграције субкортикалне у кортикалну активност. Усавршавање кортикалне сензомоторне функције. Развијање перцепције.

·         Дијете стиче способност самосталног кретања и савладавања препрека. Манипулативне функције су све прецизније. Развија се говор, временска и просторна оријентација.

·         Игра као најбољи начин усвајања нових вјештина постаје све динамичнија. Са 15 мјесеци многа дјеца ће сама устајати са пода.

·         Они се прво одролају у пронирани положај, затим се одгурну уназад рукама и док се чучећи придржавају на рукама и ногама, коначно се усправљају у стојећи положај. Када стоје и када немају за шта да се придрже, ако желе да се спусте, или „бупну“ на задњицу или падају унапријед на руке.

·         Ходање је способност дјетета да направи самостално и без придржавања бар 7 искорака. Већина дјеце прохода до краја прве године живота. Временске варијације у стицању функције самосталног хода су велике и износе + - 4 мјесеца. Неки ауторитети у здравству испитују дјецу која не ходају са 18 мјесеци, покушавајућ да открију да не постоје пратећа обољења.

 

Процјена хода

·         Не хода.

·         Хода ако се води за двије руке (11 мјесеци).

·         Хода ако се води за једну руку (12 мјесеци).

·         Направи 1-2 искорака па падне (13 мјесеци).

·         Прави више од 7 искорака са подигнутим рукама (15 мјесеци).

·         Хода самостално, руке незнатно подигнуте (17 мјесеци).

·         Хода самостално са спуштеним рукама (18 мјесеци).

·         Хода самостално са реципрочним покретима руку и ногу (21 мјесец).

·         Важана функција интеграције и диференцијације нервних структура (мождано стабло, мали мозак, базалне гангкије, кортикоспинални путеви)

 

Подизање предмета из стојећег положаја

·         У периоду од 13 до 18 мјесеци процјењујемо начин на који дијете покушава да дохвати предмет из стојећег положаја.

·         Оно то чини или спуштањем у чучањ или свијањем трупа унапријед, или не узима предмет – тражи да му се подигне, или се једном руком придржава за околне предмете, полаку се спушта у чучањ а другом руком дохвати предмет и поново устане (13-15 мјесеци).

·         Чучне, дохвати предмет без придржавања и устане ( 18 мјесеци).

·         Придржи се, сагне се према напријед, дохвати предмет па се усправи (21 мјесец).

·         Сагиње се без придржавања и подиже предмет са тла.

 

Силажење низ степенице

·         Не силази.

·         Силази натрашке, четвороножним пузањем (18 мјесеци).

·         Силази ако се води уа једну руку (21 мјесец).

·         Силази уз властито придржавање наизмјеничним корацима, или силази самостално, без придржавања, наизмјеничним корацима.

·         Као и ходање, и савладавање степеница подлијеже великим временским варијацијама.

 

Трчање

·         За трчање су неопходни потпуна независност и мобилност у вертикали, сналажење у простору. Посматра се пложај трупа и додирне површине стопала, начин на који дијете заобилази препреке и зауставља се.

·         Не трчи

·         Трчкара екстендиране главе и трупа, без наизмјеничних покрета, газећи цијелим стопалом, а пред препрекама се зауставља (18 мјесеци).

·         Трчи спретније, у истом обрасцу као и са 18 мјесеци, заобилазо препреке (21 мјесец).

·         Трчи лагано савијених кукова и кољена са алтернирајућим покретима руку и ногу, гази цијелим стопалом; више воли да трчи него да хода (24 мјесеца).

·         Трчи као и са 24 мјесеца, али је несигурно ако се мор зауставити или заобићи неку препреку у оштром углу (2,5 године).

·         Трчи свијеног трупа напријед, са наизмјеничним покретима, опирући се предњим дијелом стопала, спретно заобилази препреке и нагло се зауставља (3 године).

 

Стајање и поскакивање на једној нози

·         За ову активност неопходно је добро функционисање постуралног рефлексног механизма, посебно реације равнотеже.

·         Функција стајања на једној нози јавља се послије 2 године.

·         Поскакивање у мјесту на обје ноге од 1,5 до 2,5 године.

·         Скакање на једној нози, обично недоминантној, у 4-ој години.

 

Клечање

·         Са отприлике 15 мјесеци почиње да клечи уз придржавање.

·         Са 18 мјесеци ће моћи да клечи на кољенима без потпоре.

 

Сједење

·         Дјеца у том добу желе да сједе на столицама одраслих, прво пењући се унапријед на столицу, а потом се окрену да сједну.

·         Кад желе да сједну на малу столицу они ће вјероватно ићи уназад ка њој и онда сјести на њу.

 

Пењање уз степенице

·         Варијабилност у ком добу почињу да се пењу уз степенице уз придржавање илистрована је у Bayley-овој моторној скали, у распону 12-23 мјесеца за ту активност.

·         Дјеца иду уз и низ степенице без придржавања, стављајући оба стопала на једну степеницу, негдје између 18-ог и 30-ог мјесеца.

·         Између 30-ог и 36-ог мјесеца науче да се пењу са наизмјенично постављеним стопалима.

·         У сваком случају, они се пењу уз степенице отприлике мјесец раније негу што науче да силазе низ њих.

 

Скакутање

·         Дјеца науче да скакућу са оба стопала између 2 и 2,5 године.

·         Са 3 године они ће моћи да скачу са најнижег степеника.

·         Важно је посматрати дијете да ли скаче са оба стопала и да ли савија кољена при доскоку.

 

Стајање на једној нози

·         Дјеца ће моћи да стоје на једној нози за кратко вријеме са 3 године старости.

·         Са 4 године они ће обично успјети да се одрже 3-5 секунди.

 

Бацање и хватање лопте

·         Када стоји усправно, дијете ће моћи да баца лопту преко обје руке без падања када су између 2 и 2,5 година старости.

·         Са 3,5 година могу је бацити са обје руке на даљину од 2м.

·         Бацање лопте испод руку биће могуће за дијете 2,5-3 године старости. Хавтање је много тежа вјештина од бацања, и много зависи од оног који баца лопту као и од величине лопте. Онај који баца лопту мора да је усмјери ка грудима дјетета, она мора да буде средње величине, лопта која није клизава је погоднија од тениске лопте.

·         Веома је важно посматрати да ли дијете баца лопту без помијерања тијела, или се припомаже тијелом.

·         У периоду између друге и треће године такође постоје велике индивидуалне разлике.

·         Нормално доба када дијете почиње да хода је 10-15 мјесеци, за већину је то око 13-ог мјесеца.

·         Обично, дјеца не морају да проходају прије навршене 2 године.