Почетак прољећа доноси лијепо вријеме, више времена проводимо у природи, на спортским активностима, а тиме повећавамо ризик од повријеђивања што доводи до чешћих обраћања служби хитне медицинске помоћи.

За разлику од зимског периода, мјесец април се карактерише нешто другачијим симптомима са којима се пацијенти јављају, а то су алергијске реакције, преломи руку, преломи ногу, истегнућа лигамената скочног зглоба, а највећи број пацијената се јавља са уједом крпеља.

         Крпељи су инсекти који живе у природи и то на травњацима, шумама, ливадама, грмовима и другим травнатим подручјима. Најактивнији су у рано прољеће и почетак љета. Најчешће се случајно откривају након дужег боравка у природи и то на кожи отворених дијелова тијела (ноге, руке), а чести су и на кожи пазуха, препона, стомака и главе. Ујед можемо препознати као малу црну тачкицу која сврби, као локално црвенило које се јавља око мјеста уједа или можемо препознати самог инсекта закаченог за кожу. Уколико грађани препознају ујед крпеља или посумњају на ујед крпеља на мјесто уједа не треба наносити алкохол, бензин, уља, разне креме које утичу тако што се крпељ дубље завуче под кожу него треба да се јаве у најближу здравствену установу да би се крпељ правилно, стручно и у цјелости извадио. Нестручним вађењем ризикујемо да у кожи остане глава крпеља која је голим оком невидљива тј. која се налази испод површине коже. Уколико се и то деси такође се препоручује јављање у здравствену установу како би се и тај остатак извадио.

         Да бисмо избјегли ујед крпеља или смањили ризик од уједа крпеља неопходно је након боравка у природи извршити детаљан преглед коже. Такође, прије одласка у природу на кожу се могу нанијети средства која штите од уједа инсеката. Неопходно је прегледати и кожу кућних љубимаца након боравка у природи јер су и они под ризиком уједа крпеља тј и они могу бити преносиоци крпеља, што значи да нас крпељ може ујести и ако нисмо боравили у природи.