Коронавирусна болест (ЦОВИД-19) је заразна болест коју узрокује новооткривени коронавирус. У време проглашене пандемије ЦОВИД-19 кључно је строго придржавање упутстава надлежних органа

 

Ова брошура представља водич за самостално управљање стресом у кризним ситуацијама, посебно у околностима изазваним пандемијом COVID-19, и у њој се налазе описани знаци упозорења настанка потешкоћа у психолошком функционисању уз мјере опће здравствене
и менталне самозаштите.

Група грађана чије је ментално здравље посебно угрожено појавом пандемије COVID-19, а која је до сада у организираним одговорима професионалаца из области менталног здравља била мање заступљена, јесу особе у процесу изолације.

У кризним ситуацијама и у стању кризе уобичајени начини рјешавања проблема не функционишу, а психолошки механизми одбране су ослабљени. Борба с COVID-19 подразумијева и боравак у изолацији. Многима је и сама промјена рутине стресна тако да су појаве страха, немира, туге, љутње и збуњености нормалне реакције на изолацију или карантин, односно нормалне и здраве људске емоције у сусрету са стресним искуствима.

На когнитивном плану јављају се потешкоће са јасним размишљањем, потешкоће у рјешавању проблема и доношењу одлука, потешкоће с памћењем упута, немогућност јасног
сагледавања ситуације, изобличење и погрешно тумачење коментара и догађаја. Уз то је могућа појава проблематичног или ризичног понашања, које се огледа у непотребном преузимању ризика, неупотреби личне заштитне опреме, одбијању извршавања наредби, повећаној употреби или злоупотреби лијекова који се издају на рецепт или алкохола те различитим сукобима са околином.

Фактори који доприносе појачавању стреса у овој ситуацији укључују досаду, неадекватне информације, проблеме с приступом намирницама, финансијске губитке који су присутни или се очекују, те појаву стигме.

Четири корака која је потребно направити у циљу бољег суочавања са стресом:

1.      Идентифицирати симптоме и препознати стресоре

2.       Пронаћи начин како се носити са насталим симптомима

3.       Ако је могуће - избјећи продубљивање симптома и стања

4.      Посветити се физичком и психичком опоравку.

Потребно је стално и досљедно давати протутежу немиру и нелагоди, који би се могли акумулирати кроз ово
уистину стресно вријеме. Због тога, у циљу превенције и умањења учинака стреса, у своју свакодневну рутину
покушајте увести сљедеће:

1.      Одржавајте социјалне контакте

2.       Избјегавајте конфликте.

3.       Будите физички активни.

4.       Ограничите боравак пред екранима

5.       Организујте свој дан

6.       Ограничите читање и слушање вијести.

7.       Здраво се храните.

8.       Радите оно што волите

9.       Будите позитивни

Важно је свакодневно пратити развој симптома, њихово трајање и погоршање. Праћење симптома се врши мјерењем и опажањем различитих тјелесних и психичких параметара. Многе од тих параметара можемо врло лако самостално измјерити код куће. Измјерене параметре је важно редовно записивати како би лакше могли пратити развој стања. Препоручљиво је мјерења извршити два пута дневно, ујутру и увече или приликом осјећаја погоршању стања. У фазама погоршања долази и до промјена на когнитивном и емоционалном плану.

Промјене у когнитивном статусу се прате самостално, према субјективном доживљају стања. Прати се присутност неких од сљедећих симптома: присутност гласова или слика за које други тврде да не постоје, присутност суицидалних мисли и намјера.

Промјене у емоционалном статусу се прате самостално, према субјективном доживљају стања. Прати се присутност неких од сљедећих симптома: осјећај туге, безнађа, беспомоћности, кривње, безвољност.

Психијатријску и психолошку помоћ можете потражити у центрима за ментално здравље који дјелују у оквиру подручних домова здравља у Републици Српској. Листа са контактима је дата у прилогу ове брошуре. Уколико ваше суицидалне идеје и/или нагон за самоповријеђивањем постане преинтензиван, а нисте у могућности остварити контакт са вашим домом здравља (амбулантом или поликлиником) позовите Хитну медицинску помоћ.

Телефони ЦЗМЗ Дома Здравља Бијељина

055/415-260, лок 260

065/560-859

На бројеве можете звати у термину од 07-15 часова.