Као наставак досадашњих активности на проналазку узрока, лијечењу и превенцији балканске ендемске нефропатије, данас су обављени превентивни прегледи пацијената који спадају у ризичне групе за обољевање од ове болести.

Као и до сада, запослени Дома здравља Бијељина у сарадњи са особљем  Медицинских факултета из Београда и Фоче, обавили су потребне физикалне и дијагностичке прегледе неопходних за рано откривање ендемске нефропатије.

"У развијеним земљама, криза се планира и тада се улаже у здравство. Када се треба штедити у здравству, тада се мора улагати у примарну здравствену заштиту, тачније у превенцију здравља. То је управо оно што Дом здравља Бијељина, у сарадњи са Медицинским факултетима у Београду и Фочи, данас ради на територији Града Бијељина а то је превенција балканске ендемске нефропатије. Пацијенти из ризичних група се позивају на конторлне прегледе које обавља особље Дома здравља Бијељина и професори поменутих медицинских факултета. Прегледом је обухваћен физикални преглед, ултразвучни преглед и лабораторијска дијагностика. Обухваћени су сви  пацијенти са овог подручија који спадају у ризичне групе а који су регистровани у Дому здравља Бијељина. План је да се ова акција настави и у будућем периоду", рекао је директор Дома здравља Бијељина, доц. др Златко Максимовић.

Проф. др Љубица Ђукановић, професор са Медицинског факултета Београд и Медицинског факултета Фоча, изјавила је следеће: "Ово је шеста година како Медицински факултет у сарадњи са Домом здравља Бијељина ради систематске прегледе становника семберских села. Досадашња истраживања показала су двије карактеристике, прво да ендемска нефропатија и даље постоји и друго да становници обољевају и од других бослети бубрега прије свега дијабетесне нефропатије везане за шећерну болест. Након великих истраживања узрочника ендемске нефропатије 70тих и 80тих година и паузе која је трајала више од 10 година, од 2000. године је поново почело истраживање везано за ендемску нефропатију. О епидемиологији ове болести се све више зна, гдје се налази, гдје настаје, ко обољева од ње али се још увјек не зна узрок болести. Постоје двије теорије о настанку болести, једна да је последица неких биљних токсина, а друго да је то дејство микотоксина, тј токсина гљивица, али једино што се сигурно зна да је то породична болест. Болест се тешко препознаје, јер је болест спорог тока и нема никаквих тегоба и може се открити управо оваквим систематским и редовним прегледима и навријеме и успјешно лијечити."

Ова акција је изазвала велико задовољство међу пацијентима који су били на данашњим превентивним систематским прегледима, нарочито што се обављају у њиховој близини и што су бесплатни.