Свjетски дан теренских епидемиолога (eng. field epidemiologist) обиљежава се 07. септембра и дио је глобалног покрета за препознавање и подизање свиjести о виталној улози теренских епидемиолога у заштити здравља становништва и унапређењу глобалне здравствене безбjедности.

 

 

 

Обиљежавање Свјетског дана теренских епидемиолога координира ФЕТП, кроз програм Радне групе за глобално здравље CDC, а ми им се овом приликом придружујемо. У склопу специјализације из епидемиологије није предвиђено посебно дефинисање теренских епидемиолога. Међутим, медицина се мијења, а са њом и ми, па је стога термин теренски епидемиолози заживио и међу нама.

Пандемија ЦОВИД-19 придонијела је повећаној видљивости у раду теренских епидемиолога, али та видљивост није увек резултирала разумјевањем значаја теренске епидемиологије, нити последичном подршком потребном за будуће јачање система јавног здравља широм свијета.

Теренски епидемиолози су здравствени стручњаци који раде на терену како би истраживали, пратили и контролисали ширење заразних болести међу популацијом. Њихова улога је кључна у идентификацији епидемија, утврђивању извора инфекције, праћењу ширења болести и предузимању мјера за спречавање даљег ширења.

Теренска епидемиологија је одиграла кључну улогу током пандемије ЦОВИД-19. Њена важност у овом контексту може се сагледати из неколико кључних аспеката:

-Теренски епидемиолози су били одговорни за брзо идентификовање и праћење случајева ЦОВИД-19. Ово укључује тестирање, изолацију и праћење контаката са зараженим особама како би се спречило ширење вируса.

-Теренски епидемиолози су истраживали кластере случајева и покушали да идентификују извор инфекције, што је било кључно за разумjевање начина на који се вирус шири и предузимање мjера контроле.

- Епидемиолози су играли кључну улогу у пружању информација и савјета јавности о превентивним мjерама, ношењу маски, физичкој дистанци и хигијени како би се смањила трансмисија вируса.

-Теренски епидемиолози су прикупљали податке о епидемиолошким карактеристикама вируса, укључујући стопу преношења, стопу смртности и факторе ризика. Ови подаци су били од суштинског значаја за информисане одлуке о јавном здрављу. 

-Они су такође били укључени у планирање и управљање ресурсима у здравственом систему, укључујући расподjелу медицинске опреме, лијекова и вакцина.

-Теренски епидемиолози су редовно извјештавали власти и јавност о епидемиолошким трендовима, што је помогло у праћењу ситуације и правилном усмјеравању ресурса.

-Током пандемије, праћење мутација и варијанти вируса постало је важно, те су теренски епидемиолози  били укључени у праћење ових варијанти и процјену њиховог утицаја на ширење болести.

У суштини, теренска епидемиологија је играла кључну улогу у контролисању и сузбијању пандемије ЦОВИД-19 тако што је пружала научно утемељене информације, усмјеравала јавне политике и помагала у заштити здравља становништва. Ова пандемија је истакла важност теренских епидемиолога у суочавању са глобалним здравственим изазовима.

Теренски епидемиолози су важни за сваки здравствени систем, укључујући и здравствени систем Републике Српске. Наша улога у идентификацији, праћењу и контроли заразних болести има кључни значај за заштиту јавног здравља и спречавање епидемија.

Будућност теренске епидемиологије је изазовна и веома важна, посебно с обзиром на свеприсутност заразних болести и глобалну повезаност. Ево неколико кључних тачака које би могле дефинисати будућност теренске епидемиологије:

1.Кориштење напредних технологија, укључујући дигиталне алате за праћење епидемија, анализу података, праћење контаката и комуникацију са пацијентима. Несумљиво је да ће кориштење вјештачке интелигенције у анализи података значајно побољшати способност епидемиолога да брзо реагују на избијање заразних болести.

2. Брзина ширења узрочника заразних болести на глобалном плану неминовно тражи глобалну сарадњу и размјену информација. Теренски епидемиолози ће све више сарађивати са колегама из других земаља како би брже препознали и сузбили будуће епидемије,пандемије.

3. Будућност ће захтјевати јачање система за јавно здравље како би се омогућила брза и ефикасна реакција на изазове попут пандемија. Ово укључује инвестиције у обуку кадрова, инфраструктуру и ресурсе који могу одговорити оваквим изазовима.

4. Теренски епидемиолози ће се све више фокусирати на предвиђање избијања заразних болести и предузимање превентивних мјера што раније како би се спречило ширење болести пре него што ескалира у пандемију.

5. Теренски епидемиолози ће остати кључни актери у кризним ситуацијама попут природних катастрофа, биотероризма и пандемија. Њихова брза реакција и способност заштите јавног здравља биће од критичног значаја.

6. Рад на подизању свјести о здравственим ризицима и едукација о превентивним мјерама постаће све важнији аспект теренске епидемиологије.