Алергија представља поремећај у функционисања имунолошког система. Организам алергичне особе прекомерно реагује на неку специфичну, иначе нешкодљиву супстнцију, или више њих, из нашег природног окружења (реакција преосетљивости тип 1). Такве материје, које иначе нису штетне, називају се алергенима.

 

Алегрени могу да изазову алергијску реакцију и онда када су присутни у веома малој концентрацији.

Дакле, алергија је узрокована реакцијом властитог имунолошког (одбрамбреног) система, који иначе штити тјело од разих обољења тако што ствара антитјела против бактерија, вируса и других штетних микроорганизама. Међутим, код особа склоних алергијама, имунолошки систем реагује прејако и покушава да заштити организам од иначе нешкодљивих материја које се налазе у природи, стварајући антитјела и против њих.

Код особа које нису алергичне, имунолошки систем при првом контакту запамти алергене као материје које нису штетне и не предузима ништа при поновљеним контактима са њима. Код алергичних особа имунолошки систем бурно реагује, као д асе ради о инфекцији, и тако настају симптоми алергије.

Најчешћи алергенти су: полен, храна (кикирики, јаја, соја, кравље млијеко, плодови мора), убод инсеката, лијекови, латекс, гриње, животињске длаке.

Симптоми и знаци алергијске реакције

Алергијска реакција се може догодити одмах или пар сати након контакта са одређеним алергеном и може се манифестовати веома различитим симптомима и знацима.

Симптоми и знаци алергије могу бити локални - на примјер, оток и свраб узорковани убодом пчеле, или општи , када се манифестују на цјелом организму истовремено. Могу варирати од благих, до тешких и по живот опасних. Они се могу испољити на различитим органима и органским системима:

• Кожа: црвенило, свраб, уртикарија, екцем, оток лица, свраб и сузење очију,
• Дисајни путеви: појачана секреција из носа, кијање, кашаљ, промуклост, отежање дисање, бронхоспазам,
• Гастроинтестинални систем. Мучнина, повраћање, болови у стомаку, пролив, тешкоће са гутањем,
• Кардио-васкуларни систем: слабост, малаксалост, бледило, несвестица, пад крвног притиска, убрзан рад срца.

Анафилакса је најтежа форма алергијске реакције. Може се јавити припрвом или при поновљеном контакту са алергеном. Увјек захвата два или више органских система, често са смртним исходом услед престанка дисања и циркулаторног колапса.

Лијечење аалергије

Свака врста алергије лијечи се на другачији начин. У лијечењу с екористе кортикостероиди и антихистаминици у различитим облицима и дозама. У најтежој форми алергијске реакције даје се и адреналин.

Најважније је, кад год је то могуће, избјећи контакт са алергентима.

Када се јави било која врста алергије, потребно је одмах јавити са свом љекару или фармацеуту, а терапију користити тачно по њиховом упутству.

Хипосензибилизација је један од начина лијечења алергија. То је облик имунотерапије којом се постиже смањивање преосјетљивости на поједине алергене давањем ''вакцине'' против алергена, узрочника алергије, уз прогресивно слабљење имунолошког одговора. Такав третман може или смањити осетљивост, или је потпуно елиминисати.спроводи се у специјализованим здравственим установама.

Особе склоне бурним алергијским реакцијам атребало би увјек да имају код себе адреналин у облику ауто-инјектора, који се може набавити у боље снадбјевеним апотекама а који и немедицинско особље може примјенити када постоји потребе за њим.

У случају мајтеже форме алергијске реакције  - анафилаксе - потребно је одмах прекинути контакт са алергеном, ако је могуће! након тога:

1.      Дати једну дозу адреналина, укоико вам је доступан (ауто-инјектор),

2.      Позвати Службу хитне медицинске помоћи,

3.      Обезбједити да болесник несметано дише,

4.      Скинути тјесну одјећу,

5.      Ако је пацијент хипотензиван (има низак артеријски притисак), поставити га у лежећи положај са благо подигнутим ногама уколико нема тешкоћа са дисањем,

6.      Ако се стање не поправи наком 10 - 15 минута дати другу дозу адреналина,

7.      Ако је пацијент без свјести и н едише, започети оживљавање.

 

Бијељина, 16.3.2012.