Епилепсија је болест од које болује 40 милиона људи у свијету, а у Европи 6 милиона обољелих. То је једна од најчешћих болести у неурологији. Она припада групи конвулзивних болести које се манифестују грчевима мишића и наглом промјеном свијести (одређеним степеном губитка свијести). Назив болести потиче од грчке ријечи «епилепси» што значи напад.

Неке од најчешћих врста епилепсије су:

1. Гранд мал: велики напад, настаје усљед абнормалног електричног пражњења мождане коре које се манифестује наглим губитком свијести, грчевима мишића цијелог тијела и пјеном на устима. Некад пјена буде крвава усљед угриза језика или усана. Често, у фази напада, болесник има неконтролисано мокрење, а рјеђе и столицу. Након напада, болесник је у бесвјесном стању и постепено се буди. Једно вријеме је конфузан и поспан, а могуће су и повреде при паду.

2. Петит мал: мали напад, чешћи је код мале дјеце. Обољело дијете има обично велики број напада унутар 24 сата. Напади су чести су ујутро и током физичке активности. Напад карактерише укочен поглед и краткотрајни трзаји мишића (обично лица или екстремитета). Болесник не губи свијест, а с обзиром да некада долази до поремећаја говора изгледа као да је изгубио свијест.

3. Психомоторна епилепсија: Обично код одраслих, некад је замијене за психозу. Карактерише се поновљеним неадекватним понашањем (психичке промјене, аутоматизми- неконтролисани покрети у виду мљацкања или покрети свлачења и облачења). Обољели су некад немирни и агресивни. Особа је дезоријентисана према себи, другим лицима, времену и простору.

4. Статус епилептикус: Продужен или поновљени напад. Траје најмање 30 минута. Он угрожава живот и увијек у извјесној мјери оштећује мозак.

Узрок епилепсије:
- Поремећај централног нервног система (природни поремећај развоја, инфекције, тумори, болести крвних судова, урођене болести које доводе до пропадања мозга);
- Метаболички поремецаји;
- Повреде главе;
- Висока температура;
- Прекомјерно кориштење алкохола или дрога;
- Емоционални стрес;
- Идиопатска епилепсија (насљедна основа).

Симптоми:

1. аура - значи упозорење, предосјећај, као халуцинације звука и вида, осјецај чудног мириса или окуса, осјећај искрења, мучнина у трбуху која траје неколико секунди;
2. губитак свијести;
3. грчеви мишића и опуштање који се смјењују сваких 15 до 20 секунди;
4. смушеност након напада и поспаност;
5. некад главобоља.

ПРВА ПОМОЋ:

1. Осигурати проходност дисајних путева окретањем на страну у бочни положај;
2. Осигурати да болесник не удара главом о тврду подлогу тако што му се испод главе постави неки меки предмет (јастук, јакна итд);
3. Откопчати му крагну, развезати кравату и сл.;
4. Склонити све што би могло повриједити болесника из његове околине;
5. Позвати хитну помоћ;
6. Увијек сачекати на мјесту догађаја да болесник дође себи или док дође хитна помоћ.

Хитна помоћ није потребна:
- ако је напад прошао унутар 5 минута;
- уколико нема нових напада;
- уколико се болесник није повриједио при паду.

Пажња:
1. При нападу, језик се не чупа јер се може повриједити усљед грча мишица лица и вилице
2. Не покушавати силом зауставити грчеве
3. Стављање металних предмета у руке нпр. кључева нема медицинске оправданости
4. Не стављати никакве предмете у уста (нпр. кашику итд.)
5. Не давати пацијенту никакву течност на уста у фази напада и док не дође себи.

Већина дјеце са епилепсијом, њих око 90%, полази у редовну школу и могу бити укључени у вртић. Врло је важно да родитељи или старатељи информишу на вријеме стручно лице о постојању болести како би се пазило, а у случају напада правовремено реаговало.