Крпељима је име дато по извјесним акаринама (аргас, орнитодорус, иxодес...) које убадају човјека и животиње и хране се њиховом крвљу. Најпознатији је иxодес рицинус познат као и обични крпељ. Ова врста се налази у највећем дијелу Европе, па и код нас, као и у дијеловима Азије и Сјеверне Африке. Они паразитирају на домаћој стоци, псима и осталим животињама сишући им крв, као и на људима. Додатак назива рицинус потиче од тога када се женка насише довољно крви постане велика као зрно грашка и подсјећа на плод биљке рицинус.

Крпељи се обично налазе закачени на травкама и ниским грмовима, а први пар ножица држи слободно и са њима се закачи на животињу или људе при пролазу, обично код излетника, људи који купе траву као и оних који ходају кроз шуму у кратким панталонама.

Женка крпеља се послије убода коже свога домаћина помоћу снажне рилице причврсти тако да може више дана да остане ту сишући крв. Када се оплоди она се отпушта са домаћина и пада у траву полажући јаја из којих се легу ларве које имају шест ногу и које се поново са предње двије ноге каче на животиње и људе при пролазу. Причвршћују се на дијелове тијела са тањом кожом и гдје је длака краћа.

Крпељи имају велику улогу у преношењу извјесних рикециоза. Тако својим убодом могу пренијети крпељску грозницу. Крпељ се обично инфицира сишући крв инфицираног глодара са Бореллиа дуттони, Б. Бербера или неким другим изазивачима крпељске грознице. Својим уједом преноси те узрочнике на човјека. Крпељска грозница је љетна сезонску болест. Инкубација је обично седам дана. Карактеристично је црвенило и оток на мјесту убода као и повишена температура тијела (фебрилни напади 1-2 дана, ријетко више дана). У терапији ове болести користе се тетрациклини, цефалоспорини или макролиди. Крпељи такође могу преносити туларемију и нека друга вирусна обољења која могу изазвати упалу мозга (енцефалитис).

Прва помоћ: Крпељ се не смије вадити на силу јер његовим стискањем можете убризгати секрет из коксалних жљезда у крпељу које код заражених крпеља садрже велику количину спирохета (борелиозе)  у крв човјека. Уједно крпељ уврће своје рилице у кожу тако да га је јако тешко цијелог извадити. Треба покушати на главу крпеља ставити кап петролеума (гаса), нафте или алкохола. Може се намочити и крпа и држати  али без стискања крпеља. Ако то не успије треба се обратити свом доктору или хитној помоћи. Уколико сте нехотице ишчупали крпеља а остала је глава или се појавило црвенило са сврбежом и отоком треба се обратити свом доктору.

Основно у превенцији је избјегавати мјеста гдје се налазе крпељи и то пећине, животињске јазбине као и ходање у шуми и високој трави у кратким панталонама и незаштићених ногу.

Пажња: Сваки убод крпеља треба пратити мјесец дана и у случају евентуалних промјена мјеста убода (нпр. црвенило, оток, сврбеж, болови, гнојење) јавити се свом доктору. Није препоручено палити крпеља пламеном на кожи и није сваки крпељ заражен инфективним болестима.